КО СМО?

Установа за децу и младе „Сремчица“ чији је оснивач Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, је установа социјалне заштите која збрињава 300 корисника – 100 деце и младих са сметњама у развоју и 200 одраслих лица са интелектуалним и тешкоћама у комуникацији. Установа се налази у београдском насељу Сремчица и простире се на 18 хектара површине, у пријатном амбијенту окруженом зеленим површинама. Услуга домског смештаја пружа се корисницима који услед физичких, интелектуалних илитешкоћа у психичком функционисању имају потребу за интензивним и целодневним надзором, негом и подршком током 24 сата, а чије се потребе тренутно не могу задовољити у породичном окружењу или кроз услуге у заједници. Ова услуга пружа се на основу одлуке органа старатељства или суда, односно по упуту надлежног центра за социјални рад. Сврха домског смештаја је обезбеђивање привременог, безбедног и стимулативног окружења, у околностима када то није могуће обезбедити у породичној средини, како би се корисницима пружила подршка и припрема за одржив и независан живот. Активности су усмерене су на припрему деце и младих за повратак биолошкој породици, одлазак у хранитељску породицу, или оспособљавање за интегрисање у ширу друштвену заједницу. Установа за децу и младе „Сремчица“ представља пример модерног система резиденцијалне бриге у коме се промовишу напредне идеје, научно истраживачки рад, примери добре праксе и универзални принципи људских права у раду са особама са сметњама у развоју, уз подстицање свестраног развоја и оспособљавања корисника за успешније функционисање у групи, у породици и широј друштвеној заједници, а у циљу поспешивања њихове социјалне интеграције.

 

ИСТОРИЈАТ – НАСТАЈАЊЕ И РАЗВОЈ

На основу препознате потребе за институционалним збрињавањем и рехабилитацијом деце и младих која заостају у менталном развоју, Републичка скупштина СР Србије је 1965.године донела одлуку о оснивању Специјалног завода у Сремчици. Две године касније, с пролећа 1967. године почела је изградња Специјалног Завода у Сремчици. Био је то првио бјекат у СР Србији који је наменски пројектован за смештај и неговање, здравствену заштиту, васпитање, образовање, радно ангажовање и оспособљавање умерено и теже ментално заостале деце и омладине.Установа је почела са радом 02.10.1969. године, и овај дан се обележава као Дан установе. Први, директор у оснивању, био је проф. др Живко Соколовски који је са својимтимом савршених ентузијаста, стручњака и великих пријатеља деце, утемељиофантастичну идеју, научно засновану на концепцијама европских школа. Стручни радници су показивали запажене резултате у раду, јавно их промовисали на многим стручним скуповима у земљи и иностранству. Дом у Сремчици се брзо почео сврставати у светски препознатљиве установе. Од почетних осамдесет корисника на стационарном смештају и двадесетак у дневном боравку, број корисника је растао из године у годину, тако да је већ 1993. године у „Сремчици“ било 300 корисника. Исте године, Одлуком Владе Републике Србије,Специјални Завод у Сремчици се трансформише у „Дом за децу и омладину ометену у менталном развоју“.