Посао медицинског техничара и брига о здрављу корисника у Установама социјалне заштите је више од било каквог другог односа медицински техничар- пацијент. Брига о здрављу корисника је својеврстан изазов,јер у свакодневној комуникацији са њима, ретко кад можемо добити поуздане анамнестичке податке. Такође, не ретко се њихове ,,главобоље“ ,после провере свих виталних параметара најефикасније лече Витамином Ц. Јер, њихова потреба за пажњом, примарном породицом,чињеницом да су некоме битни често иницира жељу за медицинском негом.
Оно што је јако битно у односу са нашим корисницима је да никада не покажемо колико су неке ситуације озбиљне, већ да останемо смирени,прибрани, да се потрудимо да их умиримо…јер лоше ствари их плаше. Да на свако њихово питање одговоримо у форми која је њима разумљива,да их не бисмо додатно узнемирили. Свака реч мора да буде јасна,добро конципирана.
Нажалост, у нашој Установи имамо и један број невербалних корисника, и тада је све што имамо оно што запазимо, стога је посматрање истих јако битно и мора се реаговати на сваку њихову промену расположења,гримасе,положаја тела и сл. Добро опажање и процена су од круцијалног значаја.
Ствар коју никада не смемо сметнути са ума је њихов праг бола који уме бити јако висок,чак шта више и превисок,што нам додатно отежава да оценимо колико их нешто боли…јер имали смо ситуацију да корисник који је незгодно пао и задобио прелом потколенице са дислокацијом ни једног момента није заплакао,казао да га много боли…већ је само понављао да га ,,мало боли“ истина је да много боли.
Стога, да би брига о здрављу наших корисника била адекватна морамо их слушати шта нам говоре,гледати где показују да их нешто боли и добро их посматрати .
Мед.тех Јасмина Трајковић