На основу препознате потребе за институционалним збрињавањем и рехабилитацијом деце и младих са потешкоћама у интелектуалном развоју, Републичка Скупштина СР Србије је 1965. године донела одлуку о оснивању Специјалног завода у Сремчици. Две године касније, с пролећа 1967. године почела је изградња Специјалног Завода у Сремчици. Био је то први објекат у СР Србији који је наменски пројектован за смештај и негу, здравствену заштиту, васпитање, образовање, радно ангажовање и оспособљавање деце и омладине са умереним и тежим сметњама. Установа је почела са радом 02.10.1969. године и овај дан се обележава као Дан установе. Први директор био је проф. др Живко Соколовски који је са својим тимом ентузијаста, стручњака и великих пријатеља деце, утемељио фантастичну идеју о моделима свеобухватне, мултудисциплинарне, бриге о овој популацији, научно заснованим на концепцијама европских школа. Стручни радници су показивали запажене резултате у раду, јавно их промовисали на многим стручним скуповима у земљи и иностранству. Дом у Сремчици се брзо сврстао у светски препознатљиве установе. Од почетних 80 корисника на стационарном смештају и 20 у дневном боравку, број корисника је растао из године у годину, тако да је већ 1993. године у „Сремчици“ било 300 корисника. Исте године, Одлуком Владе Републике Србије, Специјални Завод се трансформише у „Дом за децу и омладину ометену у менталном развоју“. Временом, установа је мењала назив да би јој Уредбом о мрежи установа социјалне заштите („Сл. гласник РС“ број 16/12) додељен назив Установа за децу и младе „Сремчица“, како се и данас зове.
